РАЗОТКРИВАЊЕ СИНДИКАЛНЕ ХОБОТНИЦЕ И ИНТЕРЕСА ИНЖЕЊЕРА ИТ У ЖПЦГ

Прича о наводној "борби за радничка права" и забринутости за путнике, коју у јавности пласира синдикалац Мирослав Бабовић, није ништа друго до јефтина представа за заштиту приватних привилегија, нерада и отворене опструкције, нажалост не по први пут у Жељезничком превозу Црне Горе (ЖПЦГ).

Фасцинантно је гледати како се дио Синдиката предвођен Бабовићем бори против увођења онлине продаје карата користећи праисторијске методе опструкције, ширења панике и медијског лелекања. Умјесто да помогну запосленима да савладају нове технологије и ухвате прикључак са савременим жељезничким стандардима, они би најрадије да вратимо писаће машине, папирне обрасце и шалтере из прошлог вијека. За њих је компјутер баук, аутоматизација пријетња, а сваки покушај увођења реда и аутоматске контроле карата проглашава се пропашћу. Отпор према онлине картама није брига за путнике, већ паничан страх од транспарентности у којој нема мјеста за њихове манипулације.

Међутим, одговор на питање зашто се Синдикат толико унервозио баш око увођења новог ИТ система не лежи у бризи за путнике, већ у заштити привилегованих у ИТ сектору – Неде и Младена Станојевића. Овај двојац годинама функционише по већ опробаном рецепту: чим у компанији загусти, чим се затражи одговорност, професионализам или се покрене увођење реда, они експресно и у пакету одлазе на боловање. Да ствар буде гора и подложна озбиљној законској одговорности, са собом су однијели и отуђили опрему у власништву ЖПЦГ, остављајући систем на цједилу са очигледном намјером да изазову колапс и потом за то оптуже Менаџмент.

Запрепашћујуће је, али и срамотно, да се Синдикат на челу са Бабовићем не бори за раднике који на љетњим врућинама поштено натапају знојем своје униформе, већ глуми приватну агенцију за заштиту својих чланова. Умјесто да осуди отуђење имовине фирме, неоправдана боловања и намјерну блокаду рада, Бабовић напада компанију која покушава да стане на пут овој беспризорној самовољи. Поставља се јасно питање - од када се то синдикална борба своди на одбрану оних који ношењем опреме кући и одласцима на боловање саботирају сопствену фирму?

Када су схватили да уцјене унутар фирме више не пролазе и да се дигитализација не може зауставити старим синдикалним пријетњама, укључена је и медијска артиљерија. Лансирају се непровјерене, једностране и полутачне информације. Циљ је јасан: створити привид распада у ЖПЦГ, заплашити јавност и извршити притисак на Менаџмент како се не би истраживале злоупотребе ИТ актера и њихових синдикалних заштитника.

Ово више није прича о софтверу или картама, већ огољена истина о томе како мала група појединаца, покривена синдикалним значкама и родбинско-медијским везама, годинама држи цијелу компанију и њене поштене раднике као таоце. Путници хоће карту на клик, желе брз и уредан превоз, а не старомодне синдикалне сапунице и борбу против компјутера. Умјесто што преко медија пласирају наручене текстове и браните неодбрањиво, вријеме је да актери ове хајке коначно положе рачуне за отуђену опрему, злоупотребе и штету коју свјесно наносите Жељезници.

Цијене карата које купују путници преко интернета су цијене из Путничке тарифе ЖПЦГ и не постоје никакве аномалије и неправилности. Постоји и Упутство за куповину возних карата на сајту https://www.tickets-zpcg.me/me/uputstvo (Корисни линкови) гдје је читав поступак детаљно објашњен.